+ В А Р Т О Л О М Е Ј
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ, АРХИJЕПИСКОП КОНСТАНТИНОПОЉА – НОВИ РИМ
И ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ
ДО СВУ ПУНОЋУ ЦРКВЕ,
БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР
ОД РОђЕНОГ У ВИТЛЕЈЕМУ СПАСИТЕЉA ХРИСТA
Часна браћо архијереји и најдража чеда у Господу,
Удостојивши се и ове године да доспемо до великог празника Рођења по телу Сина и Логоса Божјег, славословимо Његову „неисказиву и несхватљиву снисходљивост“, Спаситеља рода људскога и Искупитеља све твари од пропадљивости, заједно са Анђелима кличући: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.“[1]
Христос се открио као „Емануил“[2], као „Бог са нама“ и „за нас“, као Бог Који је близак свакоме од нас, као Онај Који је „ближи и од наше сопствене сродности“[3]. Предвечни Логос, једносуштан Богу Оцу, како је догматски установљено на Првом васељенском сабору у Никеји, чију је 1700. годишњицу хришћански свет достојно обележио прошле године, уподобио се Своме створењу, оваплотивши се од Духа Светога и Марије Дјеве, „да би људе учинио боговима по благодати“.
Тропар Рождества Христовог благовести да је Христово Рођење „засијало свету светлост познања“, откривши „надсветовни и васељенски смисао“ живота и историје, односно истину да само хришћанска вера може у потпуности да задовољи најдубље стремљења ума и жеђ срца, јер „нема у другоме спасења“[4], осим у Христу. Од тада се „знање“, које „надима“[5], просуђује по речима Господњим: „Познаћете истину, и истина ће вас ослободити.“[6]
Надумни догађај Оваплоћења проживљава се и духовно понавља у животу верних, оних који љубе јављање Спаситеља Христа. Како пише Свети Максим Исповедник, „Логос Божји, Који се једном родио по телу, увек се рађа по духу, из човекољубља, у онима који то желе.“[7] У том смислу, празновање Рођења Христовог, Оваплоћења Бога и обожења човека по благодати, не усмерава нас ка једном догађају прошлости, него нас води ка „граду који ће доћи“[8], ка вечном Царству Оца и Сина и Светога Духа.
У свету у коме одјекују ратни покличи и звекет оружја, разглашава се анђелски благовест „на земљи мир“; глас Господњи ублажава „миротворце“, а Његова Света Црква на Светој Литургији узноси молитву „за мир одозго“ и „за мир свега света“. Истинска вера у живога Бога оснажује борбу за мир и правду, чак и онда када се она, по људским мерилима, суочава са наизглед непремостивим препрекама. Како богомудро стоји у Поруци Светог и Великог Сабора Православне Цркве, чију прву деценију од одржавања ћемо обележити наредне године, „уље религијског искуства треба користити за зацељивање рана, а не за распиривање ватре ратних сукоба.“[9]
Јеванђеље мира на посебан начин односи се на нас, хришћане. Сматрамо недопустивом равнодушност према разједињењу хришћанства, нарочито када је оно праћено фундаментализмом и отвореним одбацивањем међухришћанских дијалога, чији је коначни циљ превазилажење подела и остварење јединства. Дуг борбе за хришћанско јединство је неподложан преговорима. На новој генерацији хришћана лежи одговорност да настави напоре пионира Екуменског покрета и да оправда њихове визије и трудове.
Ми припадамо Христу, Који је „мир наш“[10] и „испуњена радост“ нашег живота, „благовољење“ које извире из сигурности да је „дошла истина“ и да је „сенка минула“, да је љубав јача од мржње, а живот јачи од смрти, да зло нема последњу реч у животу света, којим управља Христос – „јуче и данас исти и у векове“[11]. Ова вера треба да засија и да се открива у начину на који празнујемо Рођење Христово и остале црквене празнике. Богоугодни празнични живот верних треба да сведочи преображајну силу вере у Христа у нашем животу; да буде време благовољења и духовне радости, доживљај оне неисказиве „велике радости“, која је „синоним Јеванђеља“[12].
Најсветија и богољубива браћо и возљубљена чеда,
У 2026. години, Света и Велика Христова Црква обележава навршење 1400 година од 7. августа 626. године, када је Акатистни химн појан стојећи („ортостадин“) за време светог бденија у храму Пресвете Богородице у Влахерни, као израз благодарности Пресветој Богородици за спасење Града од најезде злобних непријатеља. Поводом ове историјске годишњице, Годишњак Васељенске Патријаршије за 2026. годину посвећен је сећању на овај значајни догађај за наше Предање и наш идентитет, који су нераскидиво и дубоко повезани са поштовањем присноблажене и Пречисте Мајке Бога нашега, Заштитнице и Непобедиве Војводе рода нашега.
У том духу, приклањајући колена пред Маријом – Богородицом која носи Младенца, и клањајући се Богу Логосу, Који је примио нашу људску природу, свима вама желимо благословено Свето Дванаестодневље, а да нова година доброте Господње буде плодна у добрим делима и испуњена божанским даровима, Њему Коме припада свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин!
Рођење Христово 2025
† Константинопољски
огњени молитвеник пред Богом за све вас
___________
1. Лк. 2:14.
2. Мт. 1:23.
3. Νικολάου Καβάσιλα, Περί τῆς ἐν Χριστῷ ζωῆς, ΣΤ’, PG 150, 660.
4. Дап 4:12
5. 1 Кор. 8:1.
6. Јн. 8:32.
7. Μαξίμου τοῦ Ὁμολογητοῦ, Κεφάλαια διάφορα θεολογικά τε καί οἰκονομικά, Ι, η’, PG 90, 1181.
8. Јевр. 13:14.
9. Порука Светог и Великог Сабора Православне Цркве православном народу и сваком човеку добре воље, § 4.
10. Еф. 2:14.
11. Јевр. 13:8.
12. Лк. 2:10.
